16 децембар 2011

Јован Дучић‎ | СРЦЕ



Срешћемо се опет, ко зна где и када,
Ненадно и нагло јавићеш се мени —
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће, то је његов део —
Увек нови део од нове минуте.

1 коментар:

  1. Divan izbor! Uzivam svaki put!!! Susreti sa stihovima su kao nova iskusenja!!! I slanosti i snage citalacke ... sve je u procesu preispitivanja...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!