![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8WtzB-P7cEBDUiU4ncfUd-KADcHXAN8zfJhrSvH_Ly4pqlQP4KH9SEwt2ywWTna3XagpHkMXm7FYe6TF_AVqJ6ydccz12Wz11ray3toZlJkCSGgrOKY-zQDgaTsaBIL4jSPwVpNUAVcI/s200/JovanDucic2a.jpg)
Ненадно и нагло јавићеш се мени —
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.
На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.
Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће, то је његов део —
Увек нови део од нове минуте.
Divan izbor! Uzivam svaki put!!! Susreti sa stihovima su kao nova iskusenja!!! I slanosti i snage citalacke ... sve je u procesu preispitivanja...
ОдговориИзбриши