![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2GVWI3pI-6D3NSLQJvRlny6liOELptHwKOYohrZj0YyrnDncIEXoZy2km6vSQ83PuGvCZZeeleM_zRLu4V5Rga8wE8p24e9pOEFonEpUhzM49zvRwo73fkjzlPkRpWy-CnmBo2_CtYP8/s200/hermann-hesse...XYZ1A.jpg)
Моји прсти твоје траже.
Желим поглед твојим очима да напојим,
Да у твојој коси сакријем лице,
Да увек будним, послушним рукама
У заносу прихватим твоје,
Да увек новим пламеном оживим
Твоју лепоту, хиљаде и хиљаде пута,
Док дан и ноћ – садашњост и прошлост
За нас једно не постоје.
Да се блажени и судбини захвални
Винемо изван сваког бола,
И изван домашаја овог света
Све док мир не нађемо.
Херман Хесe
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!