08 фебруар 2011

Рабиндранат Тагоре: Градинар 39



Цело јутро покушавам да исплетем венац,
али ми цветови измичу и испадају.
А ти седиш ту, и посматраш ме кришорм
из кутова твојих будних очију,
Питај оне очи које кују мрачне завере
ко је томе крив.

Покушавам да певам, али узалуд.
На уснама твојим крадом дрхти осмех;
запитај га зашто није успела песма моја.
Нека ти усне под заклетвом кажу
како ми се глас изгубио у ћутању
као пјана пчела у лотосовом цвету.

Вече је,
и време да цвеће затвори чашице своје.
Допусти ми да седим поред тебе,
и да усне моје врше посао
који се може вршити само
у ћутању и у благој светлости звезда.

3 коментара:

  1. ..Dopusti mi da sedim pored tebe,
    i da usne moje vrse posao
    koji se moze vrsiti samo
    u cutanju i u blagoj svetlosti zvezda.

    Hvala ti!

    ОдговориИзбриши
  2. Тагоре...песник који тако лепо пише о љубави, да просто пожели волети и бити ѕаљубљен ......

    Честитам на овако дивним поставкама и уложеном труду. Ова страница је по избору, мала антологија љубавне поезије

    ОдговориИзбриши
  3. “Nikada ne kažeš riječ
    koju bi trebalo.
    Da te ne bih ocijenio,
    izmičeš mi na hiljadu strana.
    Da te ne bih pomiješao s mnogima,
    stojiš odvojeno.
    Poznajem, poznajem
    lukavstvo tvoje…
    nikada ne ideš putem
    kojim bi trebalo.
    Tvoj prohtjev veći je od
    prohtjeva drugih, zato ćutiš.
    Pritvornom ravnodušnošću
    ne haješ za moje darove.
    Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
    nikada ne uzimaš što bi trebalo.”
    ova mi se jaaako dopala..

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!