среда, 09. фебруар 2011.

Алекса Шантић: ДУША



Ја видим кад на те, топла и бијела,
Кроз твој пенџер мала мјесечина пада…
И шум сваки чујем твога одијела,
На душеке меке када клонеш млада.

Као сјенка твоја сваке те минуте
Моја душа прати и уза те дршће.
И љубице своје, чежњама осуте,
Просипа на твоју стазу и раскршће.

У баштама твојим оно роса није –
То су сузе среће што их она лије,
При сјају звијезда у тиху покоју.

У кандилу твоме када жижак цепти,
Знај, то душа моја прислужена трепти,
И просипа на те златну свјетлост своју.

1 коментар:

  1. ''Moja duša prati i uza te dršće'', tako nježno, tako postojano! Niko kao Aleksa :)!

    ОдговориИзбриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта