петак, 07. јануар 2011.

Јован Дучић: ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ



Знам да си скривен у морима сјања.
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.

Једино ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести...
На ком се мосту икад могу срести
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?

Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе —
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.

Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.

2 коментара:

  1. Velki Grcki mislioci su vjerovali u postojanje Boga.Sva za njih pitanje pronikla su iz cudjenja,pa i ovo : Da li postoji Bog? Aistotel kaze kako na ovom svjetu postoji savrsenije od savrsenijeg pa tako postoji i ono sto je najsavrsenije a to mora da je bozansko (tj .misli na Bog-a).

    ОдговориИзбриши
  2. Veliki grčki filozofi su vjerovatli u postojanje BOGOVA. Bilo je nezamislivo da neko ne vjeruje u bogove. Ipak bio je bar jedan poznati veliki grpki filozof, koji nije vjerovato u bogove, čak se rugao ljudima koji kreiraju bogove po svom liku. To je bio Epicur. S poštovanjem. Ko zna bolje i više molim naučite me.

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта