недеља, 02. јануар 2011.

Десанка Максимовић: ПРЕДОСЕЋАЊЕ



Познала сам те кад снег се топи,
топи, и дува ветар млак.
Близина пролећа душу ми опи,
опи, па жудно удисах зрак.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те у звонак дан,
дан пијан, свеж и мек.
Чињаше ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те кад копни лед,
лед, док се буди пролетњи дах;
кад дан је час румен, час сетан, блед,
кад сретно се и тужно у исти мах.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

3 коментара:

  1. ....I znadoh da ćeš biti mi drag,
    drag u životu celom..........

    Zaista je tako........

    ОдговориИзбриши
  2. S neznoscu gledah stopa ti trag. . .

    ОдговориИзбриши
  3. Чињаше ми се већ давно знан,
    знан кад те познадох тек.

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта