мила моја!
Кажи је мени кришом, само мени.
Ти што се осмехујеш тако слатко,
шани тихо,
моје ће те срце чути,
не моје уши.
Глува је ноћ, дом је нем,
птичија гнезда обавија сан.
Повери ми тајну свога срца
кроз уздржане сузе,
кроз дрхтави осмејак,
кроз сладак стид и јад.
Poverih ti tajnu svog srca, a ostadose mi samo uzdrzane suze, drhtavi osmejak, stid, jad i bol jer su me slusale samo tvoje usi.......
ОдговориИзбриши