14 октобар 2010

Витомир - Вито Николић: УМЈЕСТО МОЛИТВЕ ЗА ДАЛЕКУ



Понекад, давна, сјетим те се,
а нешто топло засја у души
као од добре старе пјесме
што се случајно запјевуши.

Гдје ли си ноћас, ти далека,
да ли си негдје свила дом,
или још увијек, као некад,
луташ поноћним Београдом.

Да ли још тражиш оног чудног,
оног из твојих снова врелих,
кога си тражила узалудно
и оне ноћи кад смо се срели.

Тражи, само тражи, трагај,
он ипак једном мора доћи
из твојих лијепих снова, драга,
у твоје нимало лијепе ноћи.

Као што дођу ове пјесме
из дивних шума непознатих
право у наше ружне несне,
у горку збиљу касних сати.

Понекад тако сјетим те се,
а нешто топло засја у души
као од добре старе пјесме
што се случајно запјевуши.

3 коментара:

  1. i nesto toplo zasija u dusi...sta reci

    ОдговориИзбриши
  2. '' Понекад тако сјетим те се.....
    ...као од добре старе пјесме
    што се случајно запјевуши.... ''

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман25. март 2012. 23:14

    a jel zna neko dje da nadjem sve pjesme od Vita? (u elektronskoj verziji)?

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!