Отећу те из свих земаља, свих небеса,Јер шума ми је колевка – гроб усред леса,
Јер на земљи стојим чврсто једном ногом
И јер ћу ти певати кô пред самим Богом.
Отећу те из свих времена, свих ноћи –
Од златног знамења, мача – њихових моћи.
Бацићу кључеве – склонити псе са трема;
У земаљској ноћи верности кô моје нема.
Отећу те од сваке – и пратиље кô сена.
Женик мој бићеш – ја твоја и ничија жена.
И Судњега дана тебе ћу узети – ћути;
Кô с Јаковом у ноћи Он све зна, не слути.
Али док не скрстиш руке на грудима –
О, проклетства! У теби још тебе има:
Твоја два крила у етру спремна за лет,
Јер свет је твоја колевка, а гроб свет.
1916.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!