![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7oEB96sbY-xRATjTzrTwHT3f_FUfsn-qk9aJ3mIEYgwQh7QSskb0raw1dYvEl5mkpntRH8VVa_9p3caC8jqyXR2-RnwsXGY8UhYjlkriD3xT1iB6tZwvAQO5A2C4HiF-m32wNeXt6hfM/s1600/nacionalna-periodika-izmedju-dva-svetska-rata-1.jpg)
букнем у теби, врео се уливам,
језа је ово, ох, језа.
И траг путањама твој,
па ме пали.
А чудно застрепи срце,
а студим.
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Јер и пепео ће ветри разнети,
а нема разрешења.
Тону без потонућа,
без дна у налажењу,
без дна се изгубе створења.
И трагом куда сагорели
све болнија су обнажења.
Врео се уливам,
а чудно застрепи срце,
а студим.
Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!