![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjGdCOezuK4vywDZouJUdHB6FR0CNLmQFvjkxjClCNo96YFCd4zCa3DsXTHE7L7AWU07se_QZgL0vunMhmpEnb3kgouDpz5SCOG6vMJYrJWeXtinNanyiKdZHyqDMwFC6Ndkp5B4G29dQE/s1600/Jovan-Duccich.png)
И када престану и жеље, и снови:
Оно што нам врати једна суза стара,
Вреди један живот незнани и нови.
Памти што је прошло, с пуно вере неме,
Кроз све дане дугих страдања и менâ:
Чувај своју прошлост за суморно време
Кад се живи само још од успомена.
Па ћеш да запиташ једном, и ненадно —
Нашто само сузе, нашто боли само?
И шта да икад жали срце јадно,
Када је све наше, све што осећамо!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!