![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbt4jfhVZ2vXogVH2vMkrrlqS_sSNoDeV_Q4ID-qSq9W9SPL1o533wqXKc26_M-wrL21NBeYjBUq-IZ8_ifmr2Pi_5UTJ8F4ts9rM4bFKZbTzb21IcpCPt5aOPOizq0-1Q4csD63oUFkQ/s1600/ANA-AHMATOVA.jpg)
На живе груди, коцка јада.
Свеједно, све сам то већ знала
И смирићу се – живи нада.
Још много посла предстоји мени:
Треба и спомен да посиви,
Треба да душа окамени –
Учећи опет како да живи.
Свеједно, врело шуми лето,
Као да празник неко слави.
Одавно ја сам знала све то,
И пусту кућу и дан плави.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!