И тврда, хладна реч је палаНа живе груди, коцка јада.
Свеједно, све сам то већ знала
И смирићу се – живи нада.
Још много посла предстоји мени:
Треба и спомен да посиви,
Треба да душа окамени –
Учећи опет како да живи.
Свеједно, врело шуми лето,
Као да празник неко слави.
Одавно ја сам знала све то,
И пусту кућу и дан плави.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!