понедељак, 01. март 2010.

Лаза Костић: ОБЈЕСЕН



Остарело лето болно,
опада му коса густа,
дрвље сухо и невољно,
и што оста лишћа пуста
све је вело,
невесело.

Ал' моје је срце свеже,
пролећа се њему смеше,
па када би лишће вело,
па када би само хтело
по мом срцу да полеже,
сваки листак што би пао
кô цветак би поникао.

Ал' уместо лишћа вела
једна се је ружа свела,
па је пала, па се расцветала
посред срца мога врела;
ал' од те ће руже мене
врело срце да увене.

2 коментара:

  1. Obožavam njegovu poeziju, kud lepših reči........" Al umesto lišća vela jedna se je ruža svela,pa je pala, pa se rascvetala posred srca moga vrela; al od te će ruže mene vrelo srce da uvene"....

    ОдговориИзбриши
  2. Prelepo!Bravo za divan izbor,kao i uvek!Veca

    ОдговориИзбриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта