![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg_1Wseb3OmdJk1e1Vbz6D8WP7fRwLj0geyEHl9e2NokfIEkEwzHsIGQotI3vD_KmfLyrFIAFmORIlgqHKaXxN6IPCY7yIj-WwOqdySuXzwI5LVOo_MV9_1itnbS9HVUfLmN7Sv1OmJxgo/s200/stevan-raickovic.jpg)
У густи снег? У пусти врт?
Пасти у меки болесни сан
Као на смет, под лед, у смрт?
Куда побећи са овог дна?
Високо негде? Још дубље? Где?
Ево већ тешке руке сна
Прибијају те коцем за тле.
Куда побећи у овај час
Кристално празан, слеп и чист?
О где су врата? Где је спас?
То тонеш већ у тупи сан.
Срце тек шушка ко суви лист.
Зар никуд побећи у овај дан?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!