четвртак, 15. октобар 2009.

Пабло Неруда | СОНЕТ бр.66



Не волим те зато јер те волим
и од љубави до невољења стижем
и до чекања када те не чекам,
срце ми пролази од зиме до пламена.

Волим те једино зато јер те волим,
мрзим те бескрајно - мрзећи те молим
и мера моје љубави скитничке јесте
да те не видим и волим као слепац.

Можда ће изјести јануарско светло,
сурова му зрака, цело моје срце
и украсти ми кључеве спокојства.

У овој причи умирем само ја
и умрећу од љубави јер те волим,
јер те љубим, љубави, крвљу и ватром.


3 коментара:

  1. Za ljubavnu poeziju je car bio, a i ostao!

    ОдговориИзбриши
  2. Obozavam poeziju Pabla Nerude
    "Kad umrem zelim tvoju ruku na mom oku;Zelim svetlos zita tvojih voljenih ruku,da jos jednom po meni njihova svezina prodje,da osetim slast koja mi zivot promeni"...
    Pesnik stradno zaljubljenih!💕

    ОдговориИзбриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта