Још у срцу носим свом,
Ко лепих дана одблесак и сјај,
Ко љубав − душу милује ми њом.
Страстима другим предадох се сам,
Али вечно ја се сећам лика твог:
Напуштен храм је ипак остао храм;
Одбачен идол ипак оста − Бог.
Још у срцу носим свом,
Ко лепих дана одблесак и сјај,
Ко љубав − душу милује ми њом.
Страстима другим предадох се сам,
Али вечно ја се сећам лика твог:
Напуштен храм је ипак остао храм;
Одбачен идол ипак оста − Бог.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!