03 мај 2009

Јован Дучић | РЕФРЕН



Сневај да увидиш да пролазни снови
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад - зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.

Љуби, љуби силно, увек истоветан;
У љубави само можеш јасно знати,
Како мало треба да се буде сретан
И сто пута мање да се вечно пати.

И умри да спасеш веровање чисто,
Да си кадгод стао пред истином голом;
И да у животу ниси једно исто -
Једном звао срећом, а други пут болом.

6 коментара:

  1. Dugo sam se pitao zasto Refren, a onda shvatio da se u zivotu sve ponavlja kao refren u pesmi.
    Bravo.

    ОдговориИзбриши
  2. Дучић је мој најдражи песник. :) Хвала.

    ОдговориИзбриши
  3. I moj gos. Andjelko. Mislim da niko kao on to neume da sroci rime a da ne izgledaju obicne...vec posebno, posebne..

    ОдговориИзбриши
  4. Kako malo treba da se bude sretan i sto puta manje da se vecno pati,...prava zivotna mudrost!Svaki stih se moze dublje analizirati,svaki stih je deo naseg zivota i osecanja koja nas ponekad nose,ponekad raznose,..!

    ОдговориИзбриши
  5. ZIVOT I NIJE NISTA DRUGO DO REFREN...

    DA BI DUSA OSTALA CISTA, VEROVANJE CISTO, A SAMIM TI I LJUBAV...VREDI ZA TO UMRETI...ALI VRLO CESTO, BAS KAKO VELIKI DUCIC RECE, JEDNO ISTO JEDNOM ZOVEMO SRECOM A JEDNOM BOLOM...
    DUCIC JE ZAISTA SJAJAN, ALI I UREDNIK OVOG BLOGA TAKODJE, KAO DA I SAM IMA U SEBI TU DUCICEVSKU LEPOTU STVARANJA...
    U SVAKOM SLUCAJU, ODLICAN IZBOR, HVALA LEPO!

    ОдговориИзбриши
  6. Anđelko, hvala Vam... Prijateljica mi je upravo poslala ovaj link znajući koliko sam tražila "Refren" ... po meni najbolju Dučićevu pjesmu... na žalost, gotovo nespomenutu
    Biljana Gajić

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!