између мене и ње ничега видљивог
дуга плава хаљина са белим штрафтама се отвара
међутим она је одевена у поглед мојих очију
одевена у нагост својих усана и очију
три пута се насмеје прозорском окну
изгледа да броји своје прсте на руци
у одразу нема њених зеница само поглед
који се креће па стога и види а и гледа
иако сам ја тај који види кроз прозирност
иако поглед ту постаје само црна тачка
а она, бива уморна од облачења и свлачења
док шминка очи комадићем сенке и одсуства
и раствара ноге да заигра уз песму
а руке и ноге јој склопљене преко речи неизговорених.
•С француског превела Нина Живанчевић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!