И кроз космичке магле по земљи пале;
Видим ти у оку хладноћу зимског дана,
Што други не видеше те знаке мале.
Заборавивши сву муку што ме узима
И другове што делише хлеб са мном —
Идем теби, не утабаним путевима,
Већ кȏ месечар вођен месечином.
Пусти нек небо чувства нам процени
И пошаље нам тишину или олују,
Без тебе је и мучно и тужно мени,
Али с тобом теже дамари се чују.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
