30 децембар 2023
27 децембар 2023
и све животу вратио.
Дао сам му своје заносе и своје падове,
своја прегнућа и своја клонућа,
напоре напетих жила
и снове презнојених узглавља.
Све је било моје:
и радост и бол,
и опсјена и отрежњавање,
глад дјетета и туга блудне ситости,
цик лудог срца у јутра крвава
и повијање душе у мутне сутоне.
Све сам од живота узео
и равном мјером све му вратио.
отићи ћу го и празних руку,
Са добрим трудом у дну удова
жељан сна
и збратимљен са пролазношћу.
25 децембар 2023
На малокрвне крушке што труле
На од смукова сплетену белегу
И чокотима подигнуте куле
Козе су овде багрењаре драле
И земља јечала од плуга
Кљусине су курјачке шапе драле
А жар цврчака и птица тињао из луга
Мислим на жуте простирке од жита
По којим голуби облака снесоше јаја туче
На осу од јабуке дивљакуше припиту
Сећам се грома што у извор пуче
На притки је опрез увек бесио врану
Страшило је било на распећу
И горопаду је тешко било прићи забрану
Још ми се чегртаљке по уху окрећу
Сећам се друговања са боком суседног дола
И поподнева кад смо се лоптали виком
Вечери кад је алуга под секиром стењала од бола
И бикови жуљ јарма боловали риком
(Из збирке Тамњаниште, 1972)
12 децембар 2023
Тера зелен – мене ,из корења што чупа дрвеће
Уништитељ је мој.
И откуд да кажем опрљеној ружи
Моју младост иста грозница зимска слама.
Снага кроз стене што воду тера
Тера моју црвен – крв,покуљале што суши потоке
У восак моју претвара.
Нем сам иелатов да зауставим венама својим
Планински извор сишу иста уста.
Рука дубином што узвитла воду
И живи песак у ковитлац,ужади што ветар веже
Диже моје покров – једро.
И нем сам да кажем обешену човеку
Како од мог је праха џелатов живи креч.
Усне времена упијене уз извор сам;
Љубав капље и скупља се ,али пала крв
Смириће јој ране.
И нем сам да кажем колико је ветар стар
Како време откуцава небо по звездама у круг.
И нем сам да кажем љубавникову гробу
Како по мом једру исти згрчен слази црв.
•Превео с енглеског Светозар Бркић
10 децембар 2023
Трибини се не може прићи.
Неко на Шамац-Сарајево,
А неко на Брчко-Бановићи.
– Шта кажеш: сад тамо љепота божја?
А ја зарадих реуму тамо!
– Шта рече: сад тамо солитери?
Па добро, нека и то знамо.
– Шта велиш: паркови пуни младих?
У реду, данас би сви без муке!
А ми смо онда били срећни
И кад би нам се сусреле руке.
Смјењиваху се говорници;
Боже, гдје ли су сада они?!
А како лијепо говораху,
У ушима ми и данас звони!
