Детлић дуби кору. Да ли је лако наћи црва?
Устала сам у зору, прва.
Оклевам да те будим. Ти си своје извојевао.
А свако од нас је свој мраз имао
од кога се смрзавао.
Ти си по волгином леду пузио и снагу губио
и ладошког си језра лед љубио.
У мртвачници је мој обитавао мраз.
У санитет сам, сироче бедно, похрлила
да би вукући кола са мртвима
од глади нашла спас...
Спој наших судбина скривени смисао има.
Ти то разумеш, је ли?
Да живот отопимо, нас двоје смо се срели.
7. маја 2001.
•С руског превела Љубица Несторов
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!