Својим сте ушима чули:

народ страшно воли да псује.

Баш сад је неком отишла

крвава мајка.

Баш је неко

у ухо, у нос, у грло, у уста.

Народ страшно воли да псује,

само пипните жилу куцавицу,

само ставите руку на срце.

 

Рођак мој, рецимо, Гаврило,

чим је чуо ријечи Ричарда другог:

"у име Бога, посједајмо на земљу

и причајмо тужне приче о смрти краљева",

толико се наљутио на Фердинанда

да га је испсовао у Сарајеву

на мртво име.

 

Волим такве реакције:

кад се љути он псује, удара шаком о сто или пљује.

Могу се заклети да му још

ручни шипак вири из земље

и да му се види

црно испод нокта.