![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQTRhTBwDe1sk1hvBndULTBchjq6tXkEG23VByuMcXduf7gr5crPc4E2IHVyWhFS_ixmsev8xDNhDWW_BDewQOKZgNmmqXfw7hQOMqzLt2S7Nc3yTNW7pM_e1AuoUrqi2e_S-oCiT_GN8/s200/matos1.jpg)
Облаци над тамним горским странама;
Монотоне сјене ријеком пливају,
Жутом ријеком међу голим гранама.
Иза мокрих њива магле скривају
Кућице и торањ; сунце у ранама
Мре и мотри, како мрке бивају
Врбе, црнећи се црним вранама.
Све је мрачно, хладно; у првом сутону
Тек се слуте цесте, док не утону
У даљине слијепе људских немира.
Само горди јаблан лисјем сухијем
Шапће о животу мраком глухијем
Као да је самац усред свемира.