03 март 2021

Александар Вучо – МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ



Мој отац, кад трамвај вози,
стоји на десној нози,
а другом ногом звони
да се са клизаве шине
несташно дете скине;
он грчи ногу и звони
да псето не погине;
он звони, звони и звони
да се са дуге пруге
уморни радник склони.

Ујутру, кад пођем у школу,
ја први угледам тролу,
ја први угледам где стење
трамвај који се пење;
и кликнем: „Ено га иде!“
Да другови моји виде
за бремзом, у пуном сјају,
мог оца на трамвају.

Али кад стигну смене
и отац кући крене,
ја знам да га боле вене
на тромој, окорелој нози
на којој трамвај вози.
Ноћу, кад трамваји замру,
и помру суморне мисли,
не спава отекла нога
коју су болови стисли.

Мој отац кад трамвај вози,
на болесној стоји нози,
па ипак он вози и вози…
Стотине људи дневно
путује и ноге одмара,
стотине људи дневно
на ручак стигне брже,
стотине људи дневно
новине мирно отвара,
прстом на прозору шара,
смеје се и разговара…

Мој отац вози и вози,
стотине људи дневно
он вози, вози и вози
на својој болесној нози.

3 коментара:

  1. Анониман7. март 2023. 08:52

    Divno je hvala vam na ovom sajtu

    ОдговориИзбриши
  2. Moram ovo da naučim sad jer mi je nastavnica srpskog kurva i spasili ste me. Hvala vam...

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala puno,nastavnica nam je čisto kao...:"Hajde ko želi da odgovara za 1"...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!