На светле стазе парка где је

Колико јуче, и колико чило,

На једној нози кроз алеје

Понеко дете прескочило,

Облаци падају све ниже,

Са неба лије тама,

Земљи вуче све ближе, све ближе

Самртничка чама.

Не, да је више било небо

Било би ми лакше,

Мање бих се бавио хлебом

Мање мислио на седине старачке.