што не оклеваш, што се трудиш
без ласкања, без награде,
већ због урођене вредноће.
Имаш седамдесет заслуга у минуту.
Сваки твој грч је
као отискивање барке
на пучину
на пут око света.
Хвала ти, срце моје,
што ме често
вадиш из целине
чак и у сну посебне.
Пазиш да се скроз-наскроз не пресањам,
скроз-наскроз,
за шта нису потребна крила.
Хвала ти, срце моје,
што сам се опет пробудила,
и мада је недеља,
дан одмора,
под ребрима
одвија ми се уобичајено претпразничко кретање.
Превела Бисерка Рајчић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!