Бојим се мртвог лишћа.
Бојим се гаја пуног росе.
Одох да спавам
Ако ме не пробудиш,
Оставићу крај тебе моје хладно срце.
Шта то звони тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима, моја љубави!
Ставио сам ти ђердане од зорних драгуља.
Зашто ме остављаш на овом путу?
Ако одеш далеко, моја ће птица плакати
И зелена лоза неће дати вино.
Шта то звони тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима, моја љубави?
Никада нећеш знати, сфинго од снега
Колико бих те желео у свитањима
Кад пљушти киша
И кад са суве гране пада гнездо.
Бојим се гаја пуног росе.
Одох да спавам
Ако ме не пробудиш,
Оставићу крај тебе моје хладно срце.
Шта то звони тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима, моја љубави!
Ставио сам ти ђердане од зорних драгуља.
Зашто ме остављаш на овом путу?
Ако одеш далеко, моја ће птица плакати
И зелена лоза неће дати вино.
Шта то звони тамо далеко?
Ветар у прозорским окнима, моја љубави?
Никада нећеш знати, сфинго од снега
Колико бих те желео у свитањима
Кад пљушти киша
И кад са суве гране пада гнездо.
Лорка...сета...љубав...дрхтај...сан...ђердани...оставиће срце па ће птице плакати а вино се неће пити јер лоза неће даровати своје нектаре у знак протеста. Ако пљушти киша, свиће своје гнездо у њеном окриљу, њгове сфинге...
ОдговориИзбриши