Сонет се лако ствара.
Пазите, браћо млада,
Ја ћу га створит’ сада,
Макар да немам дара.

Узме се форма стара
Стих по стих у њу пада,
Крај се са крајем склада —
И форми нема квара.

Још јаче силом прегни
И форму јаче стегни
И — готова је стварка.

Сад, песмо, у свет иди!
„Сонет“ си — то се види;
Ал’ не види с’ Петрарка.

1888.