што молитве је пуна била;
он позва ме сред мрака густа;
и на груди сам му груди свила.
О, шта ће мени дом мој сретни,
ни брига мајке ми не треба;
од мојих власи кров ће цветни
од олујног нас скрити неба.
што молитве је пуна била;
он позва ме сред мрака густа;
и на груди сам му груди свила.
О, шта ће мени дом мој сретни,
ни брига мајке ми не треба;
од мојих власи кров ће цветни
од олујног нас скрити неба.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!