18 мај 2018

Милица Стојадиновић Српкиња | КАД СЕ НЕБО МУТИ



Кад се небо мути, не каже зашто,
Нит росна киша рад кога пада,
А срце моје да каже на што
Што оно само зна за се сада?
Јер зар да коме чувства изјавим?
Та пре ћу мртва да се утајим!

Скрива се земља под покров ноћи
Док звезда трепти на небу сјајна.
А завес срца зар треба поћи
Да снимим? чувства и јавним тајна?
Нек туга, радост, у њем' почива:
А тајну небу тек не открива.

У подне, ил вече живота свога
Потужи сваки на жмљи овој.
И ја би гласа имала тога
Ко многи песник у песми својој;
Ал да ми судба зар буде јавна?
Та пре ће примит земља ме тавна!

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!