Ноћ, напуштена јеОд планина па све до мора.
Али ја, она која те успављује.
Ја нисам сама!
Небо, напуштено је
Од месеца који пао је у море.
Али ја, она која те држи.
Ја нисам сама!
Свет, напуштен је
Људи су тужни и ти то видиш.
Али ја, она која те грли.
Ја нисам сама!
Превео Бранислав Прелевић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!