![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWpS2FQxew-2ntbMV39G5MXtKO6D91zgLuhUSsSwcZ_Pe8QFNFSJBPtYMoVLR3X9JDh7CD4njtOzimkwEUUm3XD9BEmW27zJtHHLb4HiUN_L3Cg4U_-P4igRLBSsxFGksTiMBOnWXWUb8/s1600/5028_1.jpg)
Нема ли цвета, није му време
Храни заметак брижно у груд'ма
Кô добра земља пшенично семе.
Ако је твој Бог хтео да будеш
Земаљски цветник рајских цветова,
Унео ти је небеску прегршт
У врело срце пре свих векова!
Треба л' да рађаш, зашто се бринеш?
Он ће послати Духа с далека,
Да цвет потера... Травка не ниче
У зимње време, већ сунце чека.
Па кад врх тебе Геније слети,
И златним крилом крај тебе дуне,
И положи ти чаробну руку
На пуно срце и груди пуне
Пупа ће пући!...
Не копкај, чекај! Немирно дете
У пупи цветне лиске размеће:
Па ено цветак у врту куња
Лептир га неће, - Пчела га неће!