17 март 2017

Милосав Буца Mирковић | СОНЕТ О НЕКРШТЕНОМ ДАНУ



Дан некрштен, а увече слава,
Као Улис бежиш бреговима чудним,
Покошено поље, а остала трава,
Несаница зори, а киша за будне.

Расина жубори а Згржа пламса,
Ко да ватром ваби јастреба у лету,
Са доксата древног опет чујем Брамса
Или препелице већ у зановету.

Недеља у сукну, а срма у среду,
Предео отворен као коњска уста,
Прелазим ћуприју или златну греду,

Шта да кажем реци: Аз, Буки, Веди,
Повесмо језика, паучина густа
У осмеху благом или злопогледу…

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!