Господе Боже,
волео сам џем од јагода
И тамну сласт
женског тела
Као и ледену
вотку, слеђа у уљу,
Мирисе: цимета
и клинчића.
Па какав сам
ја онда пророк? Толико је других
С правом било
одабрано, веродостојних.
А ко да мени
поверује? Јер видеше
Како се бацам
на јело, како празним чаше
И похлепно
се загледам у врат конобаричин.
С манама и
њих свестан. Жудан величине,
Вешт да је
опазим па ма где била,
Па ипак, премда
не баш оштра вида,
знао сам што
преостаје мањима, као што сам ја:
Вашар кратких
нада, збориште охолица,
Надметање
грбаваца, књижевност.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!