Господе, час је. Натраја се лето.
Засенчи сунчанике, разобручи
ветар, да пољем јесењим захучи.
Последњем плоду зрење заповеди:
ветар, да пољем јесењим захучи.
Последњем плоду зрење заповеди:
још два-три дана јужнија му дај,
усавршењу нагнај га, нацеди
последњу сласт у тешког вина сјај.
Ко дом сад нема, тај га стећи неће.
Ко сам је сада, дуго сам ће бити,
читаће, писма писати и бдити,
и немирно ће гледати дрвеће
усавршењу нагнај га, нацеди
последњу сласт у тешког вина сјај.
Ко дом сад нема, тај га стећи неће.
Ко сам је сада, дуго сам ће бити,
читаће, писма писати и бдити,
и немирно ће гледати дрвеће
када се лишће стане зраком вити.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!