28 јун 2013

Слободан Ракитић: СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА



Боље да остадосте под земљом, дубоко, 
за неко часније поколење. Овако
слушам осињак где беху пчеле и царево око.
Јер, време је опет наопако.

Још само вам име оста ко испражњено лице.
Сви су анђели слепи, а слепо је поколење.
И ниједан плод не дочека зрење.
Уместо сокола - орао изнад Бистрице.

Кратка је слава света! Црни биво дремље
крај реке, испод невидљивог звоника.
Као последњи залогај, узех шаку земље.

Боље да сте остали скривени, у дубини.
То што сад видим сасвим је друга слика.
Осванух, на своме гробу, у туђини.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!