Винчанско писмо, жиг у иловачи,

Глинени голуб, мокри ветрокази —

Ко тражи, нађе; свет траје јер значи,

И обнавља се у пламену, влази

И саопштењу. Свет је писмо, древно,

Непоуздано, али још на снази —

И тако читамо га свакодневно,

Ми, првог смисла потоњи читачи

И гонетамо значење му гневно,

Ми суђеници, присилни тумачи

Заданог писма које смислом прети

Из сваког слова. При том понављачи —

Понекад назреш у ваздуху, лети,

Небеску ружу која милост зрачи —

И то је знак, ал основа се сети:

Винчанско писмо, жиг у иловачи.

(2—3. III 1992)