запуши уши моје: слушаћу те,
онеми ме: ал' зваћу те кроз крик,
без ногу још ћу к теби наћи путе.
Сломи ми руке: хватаћу те срцем;
зауставиш ли срце мени, сам -
мој мозак тад ће куцати и бдети;
а ако ми и мозгом ужгаш плам -
на крви својој ја ћу те понети.
http://www.poezijasustine.rs/
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!