четвртак, 19. јул 2012.

Владимир Мајаковски‎: О ЉУБАВИ



Дим појео ваздух љут.
Соба је -
глава у паклу пуном буке.
Иза тог прозора,
сетих се први пут
лудачки миловах твоје руке.

А сада седиш, срце железно, туђе,
Још је дан -
тераш ме уз осмех, можда лукав.
У тамном ходнику никако да уђе
дрхтајем сломљена рука у рукав.

Поћи ћу,
бесциљно, до бестрага.
Дивљи,
избезумљен,
очајан, јадан.
Не треба
тако
моја драга,
растанимо се одмах сада.

Па, ипак,
моја љубав -
тешко бреме за те
на теби стоји,
ма куд побегла тајно.
Дај, последњим криком својим
да горчину увреда истерамо.
Бука ознојених до умора,
што спас нађе у влатима раже.
Без твоје љубави
ја
немам мора,
волим те стиховима - не помаже.

Да се одмори - и слон се спрема,
легне у песак, врели, истински.
Без твоје љубави
ја
сунца немам,
а не знам где си, не знам с ким си.

-----------------------------------------
Да сам те крунисао
заборавићеш сутра,
и то да ми душа страда од љубавних брига,
а немирних дана карневал мутан
просуће странице мојих књига.

1 коментар:

  1. Анониман20. јул 2012. 14:35

    У тамном ходнику никако да уђе
    дрхтајем сломљена рука у рукав.

    Slovenska dusa, prefinjena...kakvi stihovi...

    Hvala, jos jednom ste potvrdili, ovim izborom a i sopstvenim stvaralastvom, da samo slovenske duse mogu najfinije i najtananije stihove stvarati...

    Jasminka M.

    ОдговориИзбриши



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта