Мисли моја слађана
А о драгој мојој,
Кад на руци млађана
Лежаше на мојој,

Кад јој срце куцаше
Да пробије груди,
Кад јој усна муцаше:
„Та ево те туди!“

Кад ми оно весела
Око врата паде,
Кад сузица она врела
Низ лице јој тећи стаде,

Ох, када се зарумене,
Кад полете оно к мене
Кâно зора белу дану
Једва дочекану.

Мила моја, зоро моја,
Сунце дану моме,
О, слађана мисли моја
А о злату моме!

(1846)