Ноћ.

Ко чује

Како ноћних сени

Сетна песма тужи им на лири?

Тамна липа у тишини мири;

Цветови су сузни њени.

Прокапљује.

Ноћ.

То је тишина веселих очију

Са танким велом мистерије звука,

С полусном среће кроз ту песму тију,

Тако далеко од животна хука

К’о срећа звезда, и сна, и младости.

Ноћ.

Ко чује

Како ноћних сени

Сетна песма тужи им на лири?

Тамна липа у тишини мири;

Цветови су сузни њени.

Прокапљује.

Ноћ.

Добро ми дош’о, тренуте радости!

Знај, моје срце за звезду је сваку

Везано златним концем и кроз таму

Облака ових, кад мис’о на раку

Не пада ни уз воњу земље саму.

Ноћ.

Ко чује

Како ноћних сени

Сетна песма тужи им на лири?

Тамна липа у тишини мири;

Цветови су сузни њени.

Прокапљује.

Ноћ.