Вечери плавих, летњих, ићи ћу стазама
Убадан од класја – газећи једва видну траву:
Сањар: осећаћу свежину по својим стопама
Пустићу ветар да купа разбарушену ми главу!

Нећу мислити, нити изражавати неке ствари
Али душу, неограничена љубав, пећи ће узбуђену:
И ићи ћу далеко, далеко као чергари,
Кроз природу срећан као да одлазим уз жену!