19 јун 2011

Јован Дучић: ПОЕЗИЈА



Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Која по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,

Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,

Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,

Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!