Има у души мојој ожиљак
који само у сну боли.
Дању се смејем и не осећам га,
ноћу нејасно
тишти хладноћом
успомене на неку смрт.

И не знам од ког бола је остао,
и да ли је то било јутро
или сутон кад се урезао у моју душу.
И често се бојим:
можда он није траг прошлости,
можда је
тамна слутња на нешто болно
што душу очекује.