петак, 18. март 2011.

Милан Ракић: ДАЛИДА



Ко печат сам те метнуо на срце,
И као печат на мишицу своју;
И све сам дао, и, по љутом боју,
Хладнокрвно сам покопао мрце.

И душа моја није хтела знати
За тајну грижу и осећај стида,
Ни да л’ ћеш бити добра као мати,
Или си стара, вечита Далида.

Владај над мојом душом, моћно дете,
Са расцветаним ружама у коси,
И власт нек твоју ништа не омете,
Ни бол, ни плач, ни реч што милост проси.

У мојој души увек места има
За пун заборав, за све што ће редом
Навалити на мене као плима,
И све, због тебе, заменити бедом.

Па што се плашиш и устежеш? Знам те!
Царуј ко увек, царуј према себи,
Ти, деспотице, што те вечно памте;
Да ниси таква — волео те не би’!
http://www.poezijasustine.rs/milan-rakic/

1 коментар:

  1. Анониман18. март 2011. 18:00

    Па што се плашиш и устежеш? Знам те!
    Царуј ко увек, царуј према себи,
    Ти, деспотице, што те вечно памте;
    Да ниси таква — волео те не би’!

    Lepo,kao sto Milan Rakic ume,a Poeta ume da izabere.Bravo.
    Gordana Lekovic Zecevic

    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта