Што шапћу твоје очи брзим птицама
с далеких обала?
Невидљива у дјетелини
на твојим уснама трепери вечер звјездана.

Питаш ме зашто руком показујем на запад.
Ја дрхтим прозирна у љепоти сумрака
и само јасним одроном корака на низбрдици
прикривам тјескобу голог цвијета.

Ти ме тјешиш осмјехом
што бљештећи баца тамнозелену сјенку
на остављено језеро.

Вечер је црвенозлатна и тако блиска јави.
Птице прелијећу над нама
замишљено.
Дан се благим жалима продуљује у непознато.