четвртак, 17. фебруар 2011.

Сергеј Јесењин: ХАЈДЕ, ЉУБИ МЕ




Хајд', љуби ме, љуби само,
И до крви и до боли.
Лед ледени, добро знамо,
Врело срце не преболи.

Преврнута чаша с крила
Није иста у час сиви.
Ти запамти, моја мила:
На земљи се једном живи!

Гледај мирно врх окана:
Све притисле сиве мемле.
Месец као жута врана
Вије, кружи, изнад земље.

Хајде, љуби! Посред цвећа
Трулеж песме пева фини.
Ко да моју смрт осећа
Тај што кружи у висини.

Увенуше старе силе,
Мирим се са крајем грубим.
Све до смрти, усне миле,
Ја бих хтео још да љубим.

И нека би кроз све снове,
И без стида, сред спокоја,
Нежним шумом вишње ове
Одјекнуло: "Ја сам твоја".

И нека се чаша пића
Не пролије у час сиви.
Певај, драга, мога бића:
На земљи се једном живи!
  •  Превео Б. Јовановић
 

3 коментара:

  1. Сергей Есенин

    Ну, целуй меня, целуй,
    Хоть до крови, хоть до боли.
    Не в ладу с холодной волей
    Кипяток сердечных струй.

    Опрокинутая кружка
    Средь веселых не для нас.
    Понимай, моя подружка,
    На земле живут лишь раз!

    Оглядись спокойным взором,
    Посмотри: во мгле сырой
    Месяц, словно желтый ворон,
    Кружит, вьется над землей.

    Ну, целуй же! Так хочу я.
    Песню тлен пропел и мне.
    Видно, смерть мою почуял
    Тот, кто вьется в вышине.

    Увядающая сила!
    Умирать так умирать!
    До кончины губы милой
    Я хотел бы целовать.

    Чтоб все время в синих дремах,
    Не стыдясь и не тая,
    В нежном шелесте черемух
    Раздавалось: «Я твоя».

    И чтоб свет над полной кружкой
    Легкой пеной не погас —
    Пей и пой, моя подружка:
    На земле живут лишь раз!

    ОдговориИзбриши
  2. Сергеј Јесењин: ХАЈДЕ, ЉУБИ МЕ

    Хајде, љуби ме, ма и крадом,
    Све до крви, де, да грцам.
    Не слаже се с вољом хладном
    Врели немир мога срца.

    Преврнуте чаше, редом,
    Сред веселих нису за нас.
    Јер, знај драга, само једном
    На земљи се живи данас!

    Гледај мирно, као у дан,
    С маглом сивом поглед здружи -
    Месец, као жути гавран,
    Изнад земље сада кружи.

    Хајде љуби – хоћу тако.
    Трула је сад моја срећа.
    Гледај тог што кружи како
    И смрт моју већ осећа.

    Малаксава снага пуста!
    Умирем – већ корак губим!
    Све до краја драга уста
    Ех, хтео бих ја да љубим.

    И сан плави нек ме сретне,
    Смутње моје нек прохује,
    У шапату трешње цветне
    "Ја сам твоја" - нек се чује.

    И нек чаша пиће свето
    Проспе преко дана сивих –
    Пиј и певај, мила: ето,
    Једанпут се само живи!


    ОдговориИзбриши



Можда вас и ово занима

Пратиоци сајта