Lat«•» Ћир

20 септембар 2010

Јован Дучић: ЖЕНА


Ја сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Што је као божји дах у просторима,
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупакâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрака,
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајном.


2 коментара:

  1. Kako je lepo biti zena......Snazi i lepoti ove pesme, jedino, moze da parira pesma, Hocu zenu koju je napisao pesnik Andjelko Zablacanski.

    ОдговориИзбриши
  2. 4.STROFA OBJASNJAVA!!!Da se najezis...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ