20 септембар 2010

Јован Дучић: ЖЕНА



Ја сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Што је као божји дах у просторима,
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупакâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрака,
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајном.


2 коментара:

  1. Kako je lepo biti zena......Snazi i lepoti ove pesme, jedino, moze da parira pesma, Hocu zenu koju je napisao pesnik Andjelko Zablacanski.

    ОдговориИзбриши
  2. 4.STROFA OBJASNJAVA!!!Da se najezis...

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!