''Од чега си данас бледа, чега?''
- Зато што сам тугом невеселом
До пијанства напојила њега.
Памтим. Он је изашао тада
Искрививши уста најболније.
Не такнувши дрво с балустрада
Трчала сам за њим до капије.
Задихана викнух: ''Шала све је.
Ако одеш - оде живот мој.''
Језиво, а као да се смеје,
Рече ми: ''На промаји не стој''
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!