и небо запосели изнад Мачве.
Најпре је један укресо муњу
и погодио капљом жуњу.
Потом је тишину гром распорио,
однекуд се и ветар створио.
Зашуме лишће, замаха грање:
магла се спусти на орање.
Негде је нестао небески тас;
врат истеже пшенични клас.
Чобани журно у заклон грабе,
у риту се радују жабе.
Земља отвори сваку пору,
небеске утрине громови ору.
И буше хицима чађаве бачве,
па киша пљушти широм Мачве.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!